Profesorica Sadiković: BiH još 2002. rečeno da izvrši prijenos nadležnosti na državu

Da li je Dejtonski sporazum prevaziđen, gdine Kamberović?

Kamberović: To je teško pitanje. Možemo vidjeti, zapravo, ono što je predviđeno i zapisano u Dejtonskom sporazumu što je moguće dalje razvijati, a šta mijenjati. Poslije 30 godina svaki document bi se morao dorađivati, tražiti bolja i funkcionalnija rješenja. Ključne stvari ostaju nepromijenjene, ali mnogo drugih stvari se mora prilagođavati vremenu. Znamo i da su se tokom ovih 30 godina neke stvari mijenjale u Dejtonskom sporazumu.

Kazali ste da "Dayton nije uništio nego sačuvao ideju državnosti BiH, ali je ponudio novu administrativnu strukturu koja nije prirodna"?

Kamberović: Tako je. Ta administrativna struktura nema svoje historijsko utemeljenje osim što je rezultat rata iz devedesetih. A i prije toga Bosna i Hercegovina je bila na različite načine strukturisana. BiH nikad nije bila izrazito centralizovana država. Da li će se ova administrativna struktura morati mijenjati to je drugo pitanje, ali danas imamo takvu realnost. BiH je u Daytonu nastavila postojati kao država, ona je Dejtonskim sporazumom definisana kao država u kojoj se nalaze entiteti i oni ne mogu biti države.

Šta treba mijenjati u Dajtonskom sporazumu?

Sadiković: Dejtonski sporazum je mirovni sporazum i mi 30 godina implementiramo mir. Da bi odgovorila na vaše pitanje moram se kratko vratiti na 1992. kad je Republika BiH dobila dozvolu da održi referendum i BiH je tada imala ostvarene uslove da se primi u članstvo evropske zajednice, današnje Evropske unije. Uslijedio je rat, potpisali smo mirovni sporazum i onda smo izgubili ove uslove. Nismo više bili dovoljno prava i demokratska država da budemo dio EU. rat , potpdiali smo mirnvo sporazum i sazrelo je vrijem da uđemo EU. Pstalvja s pitanje kao nako 30 godina Nismo više pravna i dmeokratska dražva da budemo primljeni u EU. Mnogo ima stvari u Dejtonskom sporazumu koje nikada nisu implementirane.

Čini se da političari uzimaju od Daytona šta im odgovara?

Sadiković: Svako tumači na svoj način. Nama je 2002. godine rečeno da je prvo što moramo izvršiti prijenos nadležnosti i reformisati veto na temelju vitalnog nacionalnog interesa. Ali prije toga, urgentna ustavna reforma, usklađivanje zakonodavstva sa Evropskom konvencijom i preispitivanje izborne legislative. To je bilo 2002. Dakle, govorimo o prijenosu nadležnosti na državu. Od 2002. do 2005. ide druga faza, kada je međunarodna zajednica uputila članove Venecijanske komisije... Samo da napomenem za one koji ne znaju, Venecijanska komisija je nastala nakon pada Istočnog zida i pada Istočnog bloka i njena osnovna zadaća je bila da pomogne državama da se transformišu iz režima jednopartijskih i svega onoga što karakteriše te režime u nove demokratske pravne i tako dalje. S tim da je Bosna i Hercegovina izuzeta kao država bivše Jugoslavije, koja je sve to imala, po mišljenju Badinterove komisije. Venecijanska komisija je, dakle, napravila velikom broju država ustave. I pazite, mi 30 godina kasnije imamo pisano, dakle, ja citiram "ustavno uređenje Bosne i Hercegovine je jedinstven slučaj u cijelom svijetu. Nije demokratski doneseno, nema demokratski legitimitet donesen je na stranom jeziku, nikad nije preveden, nikad nije uvršten u službeni list". I mi imamo jedini ustav koji propisuje diskriminatorne odredbe. Jer vi imate, sporadično se dešava svuda u svijetu diskriminacija, ali nemate nigde kao u Ustavu BiH da je propisana diskriminacija.

╰┈➤ Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android /iPhone/iPad